Priče jedne veštice: Ljudi treba da me čitaju jer sam fantastična!

Priče jedne veštice je blog moje drage Jovane Stanković, a da je fantastična, zaista jeste. Zato sa njom počinjem ovu rubriku na blogu, koja će biti poznatija i kao “Intervju sa”!

Jovanu Stanković, koju ponekad nazovem “Veštice” sam upoznao odavno. Tačnije, nismo se zvanično, oči u oči, upoznali, ali ljubav prema serijama nas je spojila, pa sve ovo vreme koliko se znamo zapravo deluje kao da smo prijatelji čitav život. Kada sam odlučio da započnem ovu rubriku na blogu, ona mi je prva pala na pamet kao osoba sa kojom to moram da pokrenem. Nadam se da će mi biti talična.

Sa Jovanom sam pričao o blogovanju, o tome zašto je baš blog njen izbor, šta joj je doneo, a šta oduzeo i tako dalje. Pročitajte, nećete se pokajati.

Zašto blog a ne neka druga platforma?
Volim da pišem. Iako sam jako brbljiva i mnogo pričam, mislim da je ljubav prema pisanoj reči ipak presudila. Moram priznati da mi je padalo na pamet da se prebacim na “popularniji” medij, odnosno Jutjub, ali nekako mi intuicija govori da još uvek nije vreme za to.

Da li znaš o čemu je prvi tekst koji si napisala i zašto si baš time htela da započneš svoju blogokarijeru?
Ja sve u životu volim da objasnim. I onda sam ja tako vazda u prvim tekstovima objašnjavala šta ću i kako ću. Koristim množinu zato što sam prvo imala blog na Blogger platformi i zvao se Sour strawberries and sweet cherries. Nakon objašnjavanja, usledio bi neki umetnički tekst jer je to, zapravo, bila moja prva zamisao. Želela sam da na blogu čuvam autorske, umetničke tekstove, a onda sam spoznala čari blogovanja i prepustila im se.

Koja ti je najzanimljivija tema za pisanje?
Mislim da je već evidentno da najviše uživam kada pišem o pozorištu. Trudim se da moj blog više liči na portal, da svako može da pronađe nešto o čemu bi čitao. Ipak, za nijansu se pozorišne recenzije izdvajaju kao moja omiljena tema.

slika-1

Foto: Privatna arhiva

Tekst na koji si najponosnija?
Ovo je kao da si me pitao koji prst od ovih deset bih prvo odsekla. Ne mogu da izdvojim samo jedan, a s druge strane ne mogu da ne spomenem one na koje sam posebno ponosna. Prvi, pravi, ozbiljan tekst sam pisala o seriji Otvorena vrata i eksplicitano zahtevala da se nove episode prikažu, pa je sam tekst pročitala i Bojana Maljević – jasno je zašto ima posebno mesto u mom srcu. Kada sam pisala o životu sa reumatskim artritisom, napisala sam jedan tekst o položaju bolesnog deteta u školi i društvu generalno, a taj tekst su kasnije podelile stranice koje se bave psihologijom dece i tekst je okarakterisan kao nešto hrabro, pa mi je drago ako sam ikome pomogla. Od pozorišnih recenzija mi je možda omiljena ona koju sam pisala nakon predstave “Voz” Zvezdara teatra, ali samo za nijansu od ostalih. Kako ja kažem – sve su to moja deca i sve ih jednako volim.

Šta ti je blogovanje donelo?
Nikada nisam ni sanjala da će mi blogovanje toliko lepih stvari doneti. Na prvom mestu su svakako ljudi. Toliko dobrih ljudi sam upoznala i srela, a sve uz pomoć mog piskaranja. Izgleda da se baš isplati. Naravno, tu je i iskustvo, koje je u ovom poslu jako važno. Iako će zvučati hvalisavo, ponosna sam što su mi moje reči pružile mogućnost da upoznam najveće ljude srpskog glumišta, da sa njima razgovaram i družim se.

naslovna

Foto: Hadži Miodrag Miladinović

Šta ti je blogovanje oduzelo?
Moja blogerska priča nije toliko ozbiljna da bi mi nešto drastično oduzela. Generalno ne radim ništa što podrazumeva oduzimanje. Sigurno mi je nekada oduzelo nerve kada sam se borila sa wordpress-om, ali to ja zovem slatkim mukama.

Gde vidiš svoj blog za 10 godina?
Ovo je baš dobro pitanje i drago mi je što si mi ga postavio. Moja prva misao bila je da ću svakako nastaviti da radim na blogu. Čvrsto verujem da postoje ljudi koji će prepoznati istinski trud i rad, a uvek sam govorila da ako i jednom čitaocu neka moja reč pomogne, moja misija je uspešna. A za desetak godina možda ovo moje čudo zaista preraste u jedan ozbiljan portal.

Omiljeni strani i domaći bloger i zašto baš on/ ona?
Moram priznati da stranu blogersku scenu ne pratim, a zaista je nezahvalno govoriti o omiljenom domaćem blogeru. Uvek sam se nervirala kada ljudi ne žele da izdvoje jednog kolegu kome se dive, a sada shvatam koliko je to teško. Uglavnom sam omiljene domaće blogere predstavila u rubrici “Vreme je za blogere” na mom blogu, pa eto, šaljem vas tamo da vidite koga čitam.

Koja je tvoja omiljena društvena mreža – aplikacija i zašto?
Bez mnogo razmišljanja, izdvojila bih Instagram. Volim da fotkam momente, volim da objavljujem najrazličitije fotografije i nekako mi je Instagram najmanje tračarska društvena mreža. Fejsbuk koristim isključivo zbog nekih starih prijateljstava i kontakata, a na Instagramu baš uživam. Tamo je komunikacija opuštena i mislim da je trenutno to najbolji medij za blogere. Evo jedne fun fact – najviše poseta na mom blogu broji se upravo sa Instagrama.

Summa summarum, zašto ljudi treba da te prate, odnosno tvoj blog?
Ljudi treba da me prate zato što sam fantastična! Hahahahaha! A moj blog treba da prate da bi naučili da vole pozorište, pisanu i otpevanu reč. Jedna od mojih glavnih misija je borba protiv šunda i kiča, pa se na Pričama jedne veštice mogu pronaći najrazličitije vesti i izveštaji iz sveta kulture, koji nam je, nažalost, u katastrofalnom stanju. Od pojedinca potiče sve, a što nas je više, to smo jači u borbi protiv onoga što više ne želimo da gledamo/slušamo/čitamo. Zato, svi na Priče jedne veštice, da se zajedno borimo!

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s